Географска карта - Никомедија (İzmit)

Никомедија или Никомидија (антгрч. -{Νικομήδεια}- [-{Nikomedeia}-, модерно -{Nikomídeia}-) је био антички град који је постојао на месту данашњег града Измитa, у Турској, на обалама Астачког залива.

Основао га је и по себи назвао битинијски краљ Никомед I од Битиније. На његовом месту је раније — 712/11. п. н. е. — била основана мегарска колонија по имену Астак. Астак је у време ратова дијадоха уништио тракијски владар Лизимах. Када га је око 264. п. н. е. године обновио Никомед, постао је један од најважнијих градова на северозападу Мале Азије.

У Никомедију је касније дошао Ханибал како би провео последње године свога живота. У њему је рођен и знаменити историчар Аријан. Под Римским царством је Никомедија била главни град провинције Битиније, а Диоклецијан ју је године 286. године прогласио главним градом источног дела царства, пошто је увео систем тетрархије. Никомедија је остала источном (и најважнијом) престоницом царства све док савладар Лициније није поражен од Константина Великог у бици код Хризопоља године 324. године. Константин је следећих шест година владао из Никомедије као привремене престонице, све док 330. године није прогласио оближњи Византион — будући Константинопољ — за Нови Рим. Константин је године 337. преминуо у царској вили недалеко Никомедије. Иако је Константинополис постао нови главни град, Никомедија је због азијских путева који су водили према њему, остао важно средиште.

24. августа 358. године Никомедију је погодио тежак потрес, а након њега и пожар који је потпуно уништио град. Никомедија је обновљена, али није вратила некадашњу величину. Цар Јустинијан је у 6. веку обновио Никомидеју саградивши нове јавне зграде. Касније је имала важну улогу као војно упориште, односно византијска база за походе против Халифата.

1080-их је Никомедија служила као главна база Алексија I Комнина у походима против Турака Селџука, те у Првом и Другом крсташком рату. Град је држало Латинско царство од 1204. па до око 1240. када га је освојио Јован III Дука Ватац. Још један век је остао под византијском влашћу, али је након пораза Византије у бици код Бафеја 1302. дошао под удар Отоманског царства. Отомански Турци су град два пута опседали (1304. и 1330) пре него што је коначно пао у њихове руке 1337. године.